Jezera Fruške gore: svih 17 jezera, gde se kupati i koje vredi obići

Kad se kaže Fruška gora, jezera su retko prva asocijacija, a posle više od trideset godina obilaženja mogu da vam kažem da je to šteta, jer ih ima sedamnaest i nijedno nije isto kao ono pored. Nijedno nije ni prirodno: sva su napravili ljudi, neka namerno, pregrađivanjem potoka, a neka sasvim slučajno, kad je voda napunila napušten kop. U nedelju, 4. oktobra 2026, krenuo sam rano i do podneva obišao četiri: Sotsko jezero, Bruje, Moharač i Beli kamen (da, sva četiri se stignu za jedno prepodne, a usput sam svratio i do Privine Glave), pa su sve fotografije u ovom tekstu sa tog obilaska.

Obišao sam skoro sva jezera na Fruškoj gori i ne mogu da kažem da imam jedno omiljeno, ali favorite imam. Lično biram jezera na kojima nema velike gužve, i tu su mi, iskreno, Bruje na prvom mestu: priroda oko jezera je lepa, klupa, stolova i hlada ima dovoljno, lako se dolazi, a tu su i tereni za sport i igralište za decu (a to je za jednodnevni izlet sa porodicom i više nego dovoljno). U Brujama se nisam kupao, jer nemaju uređenu plažu ni spasilačku službu, i to savetujem i vama.

Ovaj tekst pre svega odgovara na pitanje gde na Fruškoj gori može da se kupa, a odgovor je kraći i manje lep nego što biste voleli. Zato ga dajem odmah, a ispod su detalji za svako jezero, izvori sa pitkom vodom, vodopadi i tri ture koje sve to spajaju u jedan dan.

Kratak odgovor: nijedno jezero na Fruškoj gori trenutno nema uređenu plažu sa spasiocima. Borkovac kod Rume je decenijama bio gradsko kupalište, ali su radovi na uređenju plaže stali napola, a nivo vode je drastično opao, pa plaže danas praktično nema, kao ni tuševa i ostalog mobilijara. Na Moharaču, Brujama i Sotskom jezeru ljudi se leti kupaju, ali spasilaca nema, a izvori se ne slažu ni oko toga da li je kupanje uopšte dozvoljeno (ako pitate lokalce, reći će vam da jeste), pa je to na vašu odgovornost. Na Ledinačkom jezeru je od maja 2025. zabranjena čak i poseta, a za Beli kamen (Bešenovačko jezero) Turistička organizacija Vojvodine piše da je kupanje zabranjeno.

Fruška gora: jezera na mapi i koliko ih ima

Na Fruškoj gori i njenom obodu najčešće se nabraja sedamnaest jezera, i nijedno nije prirodno. Nacionalni park nema zvaničan popis, pa je ovo spisak koji se ponavlja kod svih koji su ih brojali. Većina su akumulacije, nastale sedamdesetih i osamdesetih godina, kad su se potoci pregrađivali branama zbog navodnjavanja i odbrane od poplava. Dva najpoznatija, Ledinačko i Beli kamen, nastala su potpuno drugačije: u napuštenim kopovima, kad je podzemna voda napunila jamu iz koje se do juče vadio kamen.

Ta razlika u poreklu je, realno, najvažnija stvar koju treba da znate pre nego što izaberete jezero. Akumulacija ima branu, blage obale, trsku i pecaroše, i u vodu se ulazi postepeno. Kop ima strme zidove, duboku i hladnu vodu i plićak samo tamo gde ga je neko nasuo. Zato prvo pitanje nije koje je jezero najlepše, nego kako je nastalo.

Spisak svih sedamnaest: Moharač, Bruje, Sot, Bingula, Kapavica, Dobrodol, Borkovac, Pavlovačko (Kudoš), Čalma (tri povezana jezera), Vranjaš, Ljukovo, Međeš, Šelevrenac, Podvezirac, Popovičko, Ledinačko i Beli kamen (Bešenovačko).

Podaci: OpenStreetMap doprinosioci, licenca ODbL. Otvori punu mapu Fruške gore →

Gde se kupati na Fruškoj gori

Ovde moram da budem iskren do kraja, jer je ovo pitanje bezbednosti, a ne ukusa. Zvaničan spisak kupališta na fruškogorskim jezerima nisam našao (tražio sam u oktobru 2026), a izvori koje sam našao se međusobno ne slažu:

• Borkovac: portal Fruškac u pravilima za jezero i dalje piše da je kupanje dozvoljeno i da postoji plaža sa tuševima, ali to danas ne odgovara stanju na terenu (više o tome u odeljku o Borkovcu).
• Moharač: Turistička organizacija Vojvodine piše da spasilaca nema i da je kupanje na sopstvenu odgovornost, a Fruškac u pravilima piše da kupanje nije dozvoljeno.
• Bruje i Sotsko jezero: Fruškac i za jedno i za drugo piše da kupanje nije dozvoljeno, dok je Srbija pod lupom 2022. pisala da je na Brujama kupanje dozvoljeno, a da je Sot pogodan za kupanje.

Ono što je sigurno: na Moharaču, Brujama i Sotu ljudi se leti kupaju (to piše i sam Fruškac), ali tamo niko ne dežura. Moj savet vam je da na jezera idete zbog šetnje, pecanja i piknika, a ako vam je cilj kupanje sa decom, realno rešenje su bazeni: gradski bazen na izletištu Borkovac ili termalni bazeni u Vrdniku. Ako se neko na jezeru i okupa, neka zna da je sam za sebe odgovoran. Ledinačko i Beli kamen su posebna priča, o njima malo niže.

Jezero	Kupanje	Gde je	Šta ima
Borkovac	Nekad gradsko kupalište, danas plaže praktično nema	kod Rume	nedovršena plaža, gradski bazen na izletištu, pecanje
Moharač	Na sopstvenu odgovornost, bez spasilaca	kod Erdevika	parking iznad jezera, pecanje, kampovanje, izvor ispod brane
Bruje	Izvori se ne slažu, bez spasilaca	kod Erdevika	stolovi i klupe u hladu, teren za odbojku, igralište za decu, mostići za pecanje
Sot	Izvori se ne slažu, bez spasilaca	kod Sota, opština Šid	parking, stolovi, klupe i roštilj, pecanje
Beli kamen	Zvanično zabranjeno (TO Vojvodine)	Bešenovački Prnjavor	nezvanična plaža, improvizovani kafići i ležaljke, veliki parking, bez spasilaca
Ledinačko	Ne, zabranjena i poseta	Stari Ledinci	zabrana od 16. maja 2025.

Borkovac: nekadašnje gradsko kupalište kod Rume

Borkovac je nekoliko kilometara od Rume, na južnoj strani Fruške gore. Nastao je sedamdesetih, kad je napravljena brana na Borkovačkom potoku, i po podacima portala Fruškac ima oko 42 hektara i dubok je oko pet metara. Od akumulacije je vremenom postao izletište, a pecaroši ga znaju odavno.

Na Borkovac dolazim otkad znam za sebe i tu sam naučio da plivam. Bilo je to gradsko kupalište, pa je leti uvek bilo puno, a mesto se tražilo i u kafiću koji je tada radio na samoj plaži. Da li je kupanje tada zvanično bilo dozvoljeno, iskreno ne znam: postojala je spasilačka stolica, ali se samih spasilaca ne sećam. Kasnije su i plaža i jezero bivali sve zapušteniji, pogotovo otkad je otvoren gradski bazen na izletištu Borkovac, i gotovo sam siguran da spasilaca više nije bilo, pa ni kupanje nije bilo preporučljivo.

U martu 2023. počeo je veliki projekat uređenja izletišta: opština Ruma je tada najavila uređenu plažu do leta, a posle nje i šetalište duž plaže do brane. Nažalost, radovi na plaži su ubrzo stali i sve i danas stoji napola urađeno, a i vodostaj u jezeru je drastično opao, pa plaža praktično ne postoji. Ovog leta je počelo asfaltiranje pešačko-biciklističke staze oko jezera, ali rok za plažu nisam našao nigde. Nadam se da će se radovi sledeće godine nastaviti, da plaža dobije sjaj koji zaslužuje i da građani Rume dobiju nazad svoje gradsko kupalište. Do tada, ako sa decom dolazite zbog kupanja, gradski bazen je na samom izletištu. Ako ostajete preko noći, stan na dan u Rumi možete da nađete i ovde na sajtu, direktno od domaćina. Od Gradskog trga do jezera ima oko 3,7 km.

Moharač: jezero za pecaroše i kampere kod Erdevika

Moharač je kod Erdevika, na zapadnoj strani Fruške gore, i nastao je pregrađivanjem istoimenog potoka. Dug je oko dva i po kilometra, širok oko 300 metara, dubok do deset i ima oko 60 hektara. Pecaroši ga cene zbog šarana, soma, amura, štuke i babuške, a Turistička organizacija Vojvodine piše da se uredno poribljava i da je jezero pravi raj za kampere. Oko vode se viđaju labudovi, divlje patke, guske i kornjače.

Jedna sitnica: ispod brane je izvor Moharač, za koji, kako piše Fruškac, većina posetilaca ni ne zna. Za kupanje važi ono što sam napisao gore, spasilaca nema i ulazite u vodu na svoju odgovornost.

Moharač sam obišao tek nekoliko puta i, iskreno, nikad se nisam dugo zadržao. Kad dođete, tu je parking, a od njega se do vode spuštate nekoliko desetina metara. Izletište sa stolovima i klupama kakvo imaju Bruje ili Sot ovde nema, pa Moharač nikad nije ulazio u uži izbor kad biram izlet sa porodicom, ali od ljudi sam čuo da je sjajno mesto za pecaroše.

Bruje (Erdevičko jezero): moj favorit za porodični izlet

Bruje su nekoliko kilometara od Moharača, takođe kod Erdevika, ali sasvim drugačijeg karaktera. Jezero je napravljeno osamdesetih, dugo je oko kilometar, široko oko 300 metara i duboko oko pet, a voda mu je bistra jer ga hrane izvori iz Banje, bogati mineralima. Do vode vodi asfaltni put, a pored jezera je i bazen koji se puni jezerskom vodom i, kako piše Fruškac, leti ponekad radi.

Odmah da priznam: ovo jezero je za mene posebno, zbog mnogo lepih ličnih trenutaka provedenih na njemu. I samo po sebi je prelepo, onako ušuškano i okruženo šumom. Kolima mu možete prići sa dve strane. Ako dođete sa strane izletišta, parkirate se u hladu (što leti znači mnogo), a do plaže, stolova i klupa imate desetak metara; odmah pored su i teren za odbojku i igralište za decu. Plaža nije uređena i spasilaca nema, pa se, kao što rekoh, ovde ne kupam.

Ako dođete sa druge strane brane, auto ostavite pored puta i nastavite pešice. Na toj strani ima dosta uvučenih mesta uz vodu, na kojima obično sede pecaroši, ali ako naiđete na neko prazno, obavezno zastanite, jer su baš ta mesta ono što ovo jezero odvaja od ostalih. Bruje su mi jedno od omiljenih jezera i uvek ih preporučujem ljudima: dođite i uverite se sami. Fotografije ispod sam napravio 4. oktobra, između pola jedanaest i jedanaest.

Sotsko jezero: tišina, roštilj i manastir u blizini

Sotsko jezero je kod sela Sot, u opštini Šid, okruženo vrbama i šumom sa svih strana. Napravljeno je osamdesetih, ima oko 33 hektara i duboko je oko četiri metra. Kod brane su klupe, sto za piknik i info-tabla (to je klupa pod brezom sa naslovne fotografije), a ostatak obale je trska i šuma. Pecanje je dozvoljeno, a za kupanje važi isto što i za Moharač i Bruje.

Sot je najzapadnije jezero u ovom tekstu i najudaljenije kad krenete iz Novog Sada ili Beograda, pa ga ne posećuje mnogo ljudi, a većina onih koji dođu su lokalci, što je, iskreno, šteta. Prvi put sam ovde bio negde 2013. i od tada se redovno vraćam. Lako se dolazi, samo skrenete sa glavnog puta i tu ste, a parkinga ima dovoljno i u sezoni. Stolova, klupa i roštilja ima, ne baš na pretek, ali pošto posetilaca nije mnogo, slobodno mesto ćete naći bez problema. Ono što je na mene ostavilo utisak je temperatura vode, koja mi se uvek činila iznad proseka. Idealno mesto za izlet i beg iz grada.

Četvrtog oktobra sam ovde počeo dan, malo posle devet, i voda je bila mirna kao ogledalo, što se vidi i na fotografiji ispod. Odmah u blizini je manastir Privina Glava, pa se jezero i manastir prirodno spajaju u jedan sat; o manastiru sam pisao u tekstu o manastirima Fruške gore.

Ledinačko jezero i Beli kamen: najlepša, i baš zato najopasnija

Dva najfotografisanija jezera na Fruškoj gori nastala su u kopovima, i oba imaju vodu boje koju inače viđate na razglednicama sa mora. Ta boja dolazi od dubine i od kamena, a od istog kamena su i strmi zidovi, nagla dubina i hladna voda. Zato su oba jezera posebna priča.

Ledinačko jezero: poseta zabranjena od maja 2025.

Ledinačko jezero je iznad Starih Ledinaca, petnaestak kilometara od centra Novog Sada. Nastalo je 1999. u kamenolomu „Srebro“, kada su stale pumpe koje su kop držale suvim, pa su ga napunile podzemne vode i dva potoka. Najčešće se piše da su pumpe oštećene tokom NATO bombardovanja, a Nacionalni park kaže samo da je kamenolom te godine prestao sa radom. Površina je oko četiri hektara, a dubina se navodi do oko 50 metara, ali to su podaci od pre 2009.

Za posetioca je bitnije ovo: teren drži u zakupu firma „Kamenolom Rakovac“, koja je 16. maja 2025. zabranila posetu, boravak i korišćenje jezera iz bezbednosnih razloga. Nacionalni park je nedelju dana ranije saopštio da lokalitet nije bezbedan zbog odrona i da će ga urediti za posete tek posle rekultivacije. Ako vas vuče pogled, jezero se vidi odozgo, sa vidikovca u šumi, ali i tu budite oprezni: Fruškac upozorava da taj vidikovac nije od najbezbednijih i da rub nije ograđen.

Bešenovačko jezero (Beli kamen): Sremski Karibi na sopstvenu odgovornost

Beli kamen je kod Bešenovačkog Prnjavora, na južnoj strani Fruške gore, dvadesetak kilometara od Sremske Mitrovice i Rume. Nastao je u kopu iz koga je beočinska cementara vadila lapor, a Turistička organizacija Vojvodine piše da je počeo da se puni osamdesetih i da je dubok do oko 57 metara (posle nasipanja 2021–2024 nova merenja nisu objavljena). Voda je tirkizna i providna, pa ga portali zovu Sremski Karibi.

Posle Borkovca, Beli kamen je verovatno jezero na koje sam najčešće dolazio, a danas izgleda sasvim drugačije nego pre par godina. Jezero je doživelo pravi turistički bum 2019. i 2020, a posle toga i transformaciju. Ranije su ga okruživale litice visoke i do pet metara, a nije bilo ni plaže, ni kafića, ni ležaljki, ali ni hlada.

Danas je prilaz lak, kolima možete doći skoro do same vode, a parkinga ima na pretek, pa ni u špicu sezone ne morate da brinete za mesto. Posle radova na nasipanju jedna strana jezera ima ravnu, šljunkovitu obalu sa plićakom, a leti rade i improvizovani kafići, gde možete da popijete piće, iznajmite ležaljku i osećate se kao na Strandu ili na nekom egzotičnom mestu.

Ali plaža nije zvanična: Turistička organizacija Vojvodine piše da je kupanje zabranjeno, da su posetioci tu na sopstvenu odgovornost i da spasilaca nema, a Dnevnik je u julu 2026. o jezeru pisao kao o divljem kupalištu, sa kafićima i ležaljkama, ali bez spasilačke službe i nadzora. Ako ipak ulazite u vodu, imajte na umu da je ovo i dalje stari kop: delovi oboda su strmi zidovi, dublje je voda osetno hladnija, a skokovi sa stena su najgora ideja koju ovde možete da imate. Lokalno se priča i da su voda i blato sa obale lekoviti, ali nijedno ispitivanje koje to potvrđuje nisam našao.

Moj omiljeni period za Beli kamen je septembar, i to rano ujutru. Tada se „sezona“ polako gasi, ljudi je mnogo manje, pa ima i više mesta i više mira da se uživa u onome što ovo jezero pruža.

Jezera kod Novog Sada i manje poznata jezera

Ako krećete iz Novog Sada i ne želite sat vožnje do Erdevika, izbor je manji, ali postoji.

Popovičko jezero kod Sremske Kamenice

Najbliže jezero Novom Sadu, desetak minuta vožnje od Sremske Kamenice. Malo je i nije za kupanje, a po pisanju Srbije pod lupom i pecanje je strogo zabranjeno, jer je jezero mrestilište. Lepo je za kratku šetnju, naročito u jesen i po jutarnjoj magli, ili kao usputna tačka na putu ka grebenu.

Pavlovačko jezero (Kudoš): jezero za pecaroše

Pet kilometara od Borkovca, nastalo 1983. godine. Poznato je po bogatom ptičjem svetu i krupnoj ribi (šaran, som, štuka), pa ga pecaroši cene više nego kupači.

Međeš, Čalmansko, Vranjaš i ostala jezera

• Međeš kod Šatrinaca, u kraju Krušedola. Srbija pod lupom je 2022. pisala da ima uređenu plažu za kupanje; to nisam lično proverio.
• Čalmansko jezero kod Sremske Mitrovice, zapravo tri povezana jezera koja hrane podzemni izvori i lokalni Begov izvor.
• Vranjaš kod sela Manđelos, izrazito ribolovačko jezero.
• Kapavica kod Vizića, Šelevrenac kod Maradika, Dobrodol, Bingula, Ljukovo kod Jarkovaca i Podvezirac kod Sremskih Karlovaca, jezera koja se retko nađu u vodičima, a lako se obilaze biciklom.

Izvori na Fruškoj gori i pitka voda

Evidentirano je 187 izvora, a novija planinarska istraživanja beleže i preko dvesta (zvaničan popis ni ovde ne postoji). Uređenih i lako dostupnih je znatno manje, a desetak njih ima ime koje meštani i planinari koriste bez objašnjenja. Evo onih koje vredi upisati u plan.

Izvor Jabuka

Uz istoimeno izletište, sa obeležjem i stepeništem koje vodi do samog izvorišta. Među planinarima važi za izvor sa najboljom vodom u okolini, a pošto je uz uređeno izletište, prirodno je polazna ili završna tačka mnogih tura. Ako birate jedan jedini izvor, ovo je najsigurniji izbor.

Hajdučki vir

Nedaleko od Partizanskog puta, glavne saobraćajnice koja ide grebenom. Ime nije marketinško: predanje ovo mesto vezuje za hajduke Lazu Harambašu, Stanoja Glavaša i Hajduka Veljka, kojima je gusta šuma sa vodom bila prirodno sklonište. Danas je to mirno mesto za pauzu na sredini dana.

Stari Majdan kod Zmajevca

Oko kilometar od izletišta Zmajevac, pored Rakovačkog kamenoloma. Izvor je ozidan kamenom i lepo uređen, ali ima jednu manu: pri visokim letnjim temperaturama zna da presuši, pa ne računajte na njega kao na jedini izvor vode u julu i avgustu.

Četiri kamena kod Čortanovaca

Blizu čortanovačke plaže, na dunavskoj strani. Ovo nije samo planinarska usputna stanica, nego izvor na koji ljudi iz okolnih mesta redovno dolaze sa kanisterima po pitku vodu, a bolju preporuku jedan izvor ne može da dobije.

Babina česma kod Bešenova

Oko dva kilometra od jezera Beli kamen i manastira Bešenovo, sa pitkom vodom. Zbog položaja se lepo uklapa u kombinovanu turu: manastir, jezero i izvor u krugu od nekoliko kilometara.

Izvor Vranjaš kod Grgurevaca

Na lokalitetu koji ima i arheološki sloj, jer su u blizini ostaci stare crkve. Vranjaš je poznat po izdašnosti: i u vreme najvećih suša voda iz njega snažno izlazi, što ga čini jednim od retkih pouzdanih letnjih izvora.

Sumporni izvor kod Starog Hopova

U šumi kod manastira Staro Hopovo izbija voda sa jakim mirisom sumpora. Lokalno joj se pripisuju lekovita svojstva, ali za piće se ne preporučuje. Vredi je videti kao prirodnu retkost, a iznad izvora je i kamena kapela.

Živa voda kod Bingule

Najneobičniji izvor na spisku, i to zato što nije prirodan. Nastao je sedamdesetih godina prošlog veka, tokom istraživačkih bušenja za naftu: u zemlju je postavljena cev i od tada iz nje neprekidno teče voda. Nalazi se oko pet kilometara od Bingule, do njega vodi zemljani put ka Kuzminu, a autoput Beograd–Zagreb prolazi na kilometar i po. Koordinate su 45.05541 severno i 19.43696 istočno, na 86 metara nadmorske visine.

Da li je voda sa fruškogorskih izvora pitka?

Kratak odgovor: uglavnom jeste, ali nijedan fruškogorski izvor nije pod stalnim laboratorijskim nadzorom kao gradski vodovod. Voda iz plitkih izdani je osetljiva na zagađenje sa površine, od poljoprivrede i stoke do divljih deponija u slivu.

Pravilo koje koriste iskusni planinari: pijte sa izvora koji su ozidani, održavani i koje meštani aktivno koriste, kao što su Jabuka, Četiri kamena, Vranjaš i Babina česma. Izbegavajte zamuljane izvore, izvore sporog toka i bilo koji izvor odmah posle jakih kiša. Uvek nosite rezervnu vodu, a deci i osobama sa oslabljenim imunitetom bolje je dati flaširanu.

Vodopadi na Fruškoj gori

Fruška gora ima više vodopada nego što biste rekli za planinu od 539 metara. Koliko tačno, to niko ne zna: planinari i lokalni portali pominju 39 do 40, ali zvaničan popis ne postoji. Najpoznatiji je Dumbovački, a pored njega se najčešće pominju Veliki i Mali Kestenski, Šakotinački, Orlovački i Lazin vir. Gotovo svi su na severnoj, dunavskoj strani, u jarugama, i do većine se ne stiže markiranom stazom nego koritom potoka, pa vam trebaju cipele koje smete da smočite i neko ko zna prilaz.

Bitnije od imena je kada idete. Većina fruškogorskih potoka presuši od sredine leta do sredine jeseni, pa vodopadi tada liče na mokru stenu. Najviše vode imaju u rano proleće, posle topljenja snega, i posle jakih jesenjih kiša. Dubočaš kod puta Zmajevac–Vrdnik, recimo, ima vodu samo tada.

Zašto Fruška gora ima toliko vode

Ostrvska planina koja sama pravi svoju vodu

Fruška gora se u geografiji zove ostrvska planina: usamljeni greben dug oko osamdeset kilometara, koji se diže iz panonske ravnice između Dunava na severu i Save na jugu, sa najvišim vrhom Crvenim čotom na 539 metara. Upravo ta usamljenost objašnjava njen odnos sa vodom. Greben presreće vlažne zapadne i jugozapadne vetrove i cedi iz njih padavine koje bi inače prešle preko ravnice. Razlika se i meri: na Iriškom vencu godišnje padne oko 782 milimetra kiše i snega, a u Sremskim Karlovcima, u podnožju, samo 586.

Severna i južna padina, i zašto se razlikuju

Hidrografska mreža Fruške gore duga je 437,9 kilometara, sa gustinom od 621 metra po kvadratnom kilometru. Vodotoka ima 42: dvadeset osam ide ka Dunavu, četrnaest ka Savi. Severni su duži (Patak bara meri 15,5 kilometara, Potoranj 11,5, Neštinski potok 10,8, Lišvar 10,7), dok su južni kraći: Veliki potok 8,2 kilometra, Međeš 8, Jelence 6,7.

Ta razlika se vidi i na terenu. Severna, dunavska strana je strmija, hladnija i vlažnija: tu su duboko usečene jaruge, potoci koji teku i u julu i gotovo svi vodopadi. Južna, sremska strana je blaža, sunčanija i suvlja; tu su vinogradi, sela i skoro sva jezera, jer su blage doline bile idealne za pregrađivanje. Ako tražite vodu u punom toku, idite na sever, a ako tražite jezero i otvoren pogled, idite na jug.

Linija izvora i zašto su manastiri baš tu

Voda putuje kroz propusni sloj sve dok ne naiđe na glinovitu ili laporovitu podlogu koja je zaustavi, i tada izbija bočno, na dodiru ta dva sloja. Taj dodir ide manje-više po istoj visinskoj liniji duž cele planine, i baš na toj liniji je nanizano gotovo sve što je čovek na Fruškoj gori sagradio: sela, salaši i manastiri. Kada sledeći put budete u nekom fruškogorskom manastiru, potražite izvor ili česmu u krugu od stotinak metara. Skoro sigurno ćete je naći.

Termalna voda u Vrdniku

Jedina voda na Fruškoj gori u kojoj možete da se kupate i u januaru. U Vrdniku, na južnoj padini, iz dubine izbija termalna voda čija je lekovitost potvrđena još 1930. godine, a otkrili su je rudari u vrdničkom rudniku uglja, kad su naišli na topao izvor.

Temperatura vode je oko 30 stepeni zimi i 33 leti. Po sastavu je bogata natrijumom (94,30 mg/l), magnezijumom (48,56 mg/l) i kalcijumom (36,04 mg/l), uz sulfate (80,29 mg/l) i hloride (25,40 mg/l). Koristi se u terapijskim bazenima, za podvodne masaže, biserne kupke i hidrogalvanske tretmane. Banjski kompleks danas ima šest bazena, uključujući olimpijski i jedan od najvećih zatvorenih bazena u Srbiji.

Praktično gledano, Vrdnik je najbolji rezervni plan za dane kada vreme ne dozvoljava pešačenje, i logičan završetak istočne ture opisane niže.

Tri izleta koji spajaju jezero, izvor i manastir

Zapadna tura: Sot, Privina Glava, Bruje i Moharač

Ovo je tura koju sam prošao 4. oktobra, pa vam mogu dati i realno vreme. Na Sotskom jezeru sam bio malo posle devet, pa sam svratio do Privine Glave, na Brujama sam bio od pola jedanaest, a na Moharaču oko jedanaest. Sva tri jezera su u krugu od petnaestak kilometara, ide se kolima, a pešači se onoliko koliko vi hoćete, pa je tura dobra i za porodice i za nekoga ko prvi put dolazi. Ja sam posle Moharača produžio do Belog kamena, gde sam stigao pred podne.

Centralna tura: vodopadi i izvori severne padine

Dumbovački vodopad, izvor Jabuka i Hajdučki vir vezuju se pešačkim stazama oko Partizanskog puta. Ovo je tura za nekoga ko hoće da hoda: računajte na pola dana, dobre cipele i najmanje litar i po vode po osobi. Najbolji termin je april ili početak maja, kada potoci imaju najviše vode, a šuma je tek prolistala.

Istočna tura: Bešenovo, Beli kamen i Vrdnik

Manastir Bešenovo, jezero Beli kamen i Babina česma su u krugu od nekoliko kilometara, a odatle je blizu i Vrdnik sa termalnom vodom. Ako ste već čitali moj tekst o manastirima Fruške gore, ovo je logičan drugi dan.

Šta bih ja preskočio

Ledinačko jezero, i to ne zato što nije lepo, nego zato što je poseta zabranjena, i to s razlogom: stene se odronjavaju. Beli kamen subotom i nedeljom popodne u julu i avgustu, kad je najveća gužva; ja biram septembar, rano ujutru. Moharač, ako vam je cilj porodični izlet, jer nema izletište sa stolovima i klupama kakvo imaju Bruje i Sot (pecaroši će se sa mnom verovatno raspravljati). I vodopade u avgustu: ako niste sigurni da je bilo kiše, uštedite sebi put.

Praktični saveti pre polaska

Kada ići

• Vodopadi i potoci: mart–maj i posle jakih jesenjih kiša.
• Jezera: maj–oktobar, a za Beli kamen septembar, rano ujutru.
• Termalna voda: cele godine.

Šta poneti

• Voda. I kada planirate rutu preko izvora, nosite najmanje litar po osobi. Letnji izvori umeju da presuše, a Stari Majdan je klasičan primer.
• Obuća. Prilazi vodopadima idu kroz šumu i koritima potoka, preko vlažnog kamena. Patike sa glatkim đonom su na ovim stazama najčešći uzrok padova.
• Zaštita od krpelja. Na Fruškoj gori ih ima od aprila do oktobra, naročito uz vodu i u visokoj travi. Duge nogavice, repelent i pregled posle povratka.

Pravila Nacionalnog parka

• Vatra se loži samo na obeleženim mestima.
• Kampuje se samo u za to određenim zonama.
• Vožnja van označenih puteva nije dozvoljena.
• Sve što ste doneli, nosite nazad.

Kako doći

Za većinu jezera na zapadu treba vam auto. Popovičko jezero i staze oko Stražilova dostupni su iz Novog Sada gradskim i prigradskim prevozom, uz kraće pešačenje, a Borkovac je nadomak Rume.

Česta pitanja

Za kraj

Fruška gora se najčešće predstavlja kroz manastire i vinarije, i to s razlogom, ali voda je deo nje koji uzimamo zdravo za gotovo: sedamnaest jezera, blizu dvesta izvora i vodopadi koji se pojave svakog proleća. Ako tek planirate prvi dolazak, krenite od mog vodiča šta videti na Fruškoj gori, pa ubacite jedno jezero u plan.

A najbolji dan je, po meni, jednostavan: jedno jezero za šetnju i piknik (moj izbor su Bruje), jedan izvor sa pitkom vodom usput i jedan manastir na povratku. Sa mapom u telefonu to se isplanira za pet minuta.

Odakle su podaci

• Moharač, kupanje na sopstvenu odgovornost, poribljavanje: Turistička organizacija Vojvodine
• Pravila, dimenzije i godine nastanka za Moharač, Bruje, Sot i Borkovac: Fruškac, Moharač, Bruje, Sot, Borkovac (provereno 16. 10. 2026)
• Borkovac, početak radova na plaži: RTS, 31. 3. 2023; asfaltiranje staze oko jezera: Sremske vesti, 6. 7. 2026.
• Kupanje na Brujama, Sotu i Međešu, Popovičko jezero kao mrestilište: Srbija pod lupom, 20. 4. 2022.
• Zabrana posete Ledinačkom jezeru: Moj Novi Sad, 16. 5. 2025; saopštenje NP Fruška gora: Kurir, 8. 5. 2025.
• Vidikovac iznad Ledinačkog jezera: Fruškac
• Bešenovačko jezero, zabrana kupanja i dubina: Turistička organizacija Vojvodine; divlje kupalište: Dnevnik, 7. 7. 2026.
• Vodopadi i presušivanje potoka: Luftika, 18. 12. 2016.